Život možete da iskusite samo u sadašnjem trenutku. Preterana upotreba interneta i zavisnost od njega narušava prisutnost u sadašnjem trenutku, pa tako i sposobnost da u potpunosti iskusite život. Internet stvara iluziju da ste na dva mesta odjednom.

 Definisanje zavisnosti

Postoji mala konfuzija oko toga šta izaziva zavisnost. Čovek ima određenu fiziološku reakciju na droge i alkohol. Ali zavisnost se ne stvara samo psihoaktivnim supstancama. Šta je sa patološkim kockanjem? Ono može da utiče na čovekove društvene relacije, psihološko funkcionisanje, na posao, probleme sa zakonom, novcem i zdravljem. Zavisnost možemo definisati kao upotreba neke supstance ili upražnjavanje nekog ponašanja koje ima negativne posledice.

Američko društvo za medicinu zavisnosti , opisuje zavisnost na sledeći način:

Zavisnost je hronična bolest koja zahvata mozak, sistem nagrade, motivaciju, pamćenje i slične aktivnosti. Disfunkcija u tim aktivnostima dovodi do specifičnih bioloških, fizioloških, društvenih i duhovnih manifestacija. Odražava se na patološko tretiranje nagrade i/ili olakšanja upotrebom određene supstance ili ponašanja. Zavisnost podrazumeva nesposobnost uzdržavanja i kontrole ponašanja, pojavi žudnje, nedostatku u vidu  postojanja problema vezanih za zavisničko ponašanje, međuljudske odnose i neadekvatne emocionalne reakcije. Kao i svaka hronična bolest, zavisnost ima svoje cikluse ublažavanja i pojačavanja simptoma. Bez odgovarajućeg tretmana, ona će napredovati i može da ugrozi zdravlje i sam život.

Složeni proces zavisnosti uvek uključuje narušavanje sistema za nagradu, motivaciju, izvršne funkcije i sposobnost procenjivanja, ali ne mora da podrazumeva i fizičke simptome koji se javljaju kod zavisnosti od alkohola i droga.

Zavisnost od interneta ne nastaje na mnogo drugačiji način od bilo koje druge zavisnosti. Kada koristite kompjuter ili telefon, primate sadržaj koji ima stimulativan i nagrađujući efekat. Ono što je za zavisnost od ovih uređaja posebno, jeste da je ta nagrada varijabilna. Nikada ne znate na šta ćete sledeće naići, šta će se sledeće desiti. Neizvesno je kakva će tačno biti nagrada, kada će se javiti i koliko jaka će da bude. Nepredvidljivost nagrade čini da je posebno teško promeniti ponašanje koje do te nagrade dovodi. Slično je i sa patološkim kockanjem. Kada neko ponašanje dovede do nagrade, u mozgu se stvori veza između njih dvoje. Kada to isto ponašanje sledeći put ne dovede do nagrade, veza oslabi. Ali ako se uskoro to ponašanje ponovo dovede do nagrade, mozak će „zaključiti“ da ne treba da odustaje od tog ponašanja, čak i ako nagrada izostane, jer će se nagrada verovatno javiti kasnije. Zato ova varijabilnost u nagrađivanju dodatno učvršćuje patološko ponašanje.

Zavisnost može da dostigne različite nivoe. Na najnižem nivou osoba troši previše vremena i energije, za koju bi bilo bolje da se upotrebi za neke druge aktivnosti. Na najvišem nivou život osobe može da bude potpuno uništen i ograničen na boravak ispred ekrana.

Internet, sam po sebi, nije ni dobar ni loš. Ipak treba da znamo da skoro sve što vidimo na internetu ima zadatak da što više okupira našu pažnju.

Zavisnost od mobilnih telefona pojačana je time što oni mogu stalno da šalju neka obaveštenja, stalno pozivaju našu pažnju da proverimo da li nam je došla neka „važna“ informacija. Proveravanje da li ima nekih zanimljivih informacija na telefonu nekad dovodi do većeg zadovoljstva nego samo primanje tih informacija (faktor neizvesnosti ili takozvani efekat „možda“).

Kako prepoznati prve znake upozorenja?

Prvi pokazatelj da gubite kontrolu je disocijacija i vremenska distorzija.

• Pod disocijacijom smatramo upadljivu odvojenost od spoljašnjeg sveta, nereagovanje na događaje u svom okruženju ili čak u svom telu.

• Da ste iskusili vremensku distorziju znate onda kada shvatite da ste izgubili osećaj za vreme i ne možete da verujete da je već toliko vremena prošlo od kako ste započeli svoju virtuelnu aktivnost.

Mnogi sajtovi koji puštaju video sadržaj imaju kao podrazumevanu opciju da nakon jednog odgledanog video-klipa puštaju sledeći i tako u nedogled. Sledeći video-klip je srodan prethodnom, te se predpostavlja da ako ste već samo bili zainteresovani za prethodni, bićete i za sledeći. Tako ćete biti uvedeni u beskonačan niz sadržaja koji okupiraju vašu pažnju i proždiru vaše vreme. Ako i prekinete taj niz, ne brinite, programeri su se pobrinuli da u nekom delu ekrana dobijete još mnogo (neograničeno mnogo) ponuda koje su zasnovane na vašem aktuelnom intereovanju i na onome što ste do tada gledali.

Video igre

Video igre su verovatno najčešči uzrok javljanja ljudi za pomoć. One imaju nekoliko osobina koje pojačavaju njihov adiktivni potencijal:

• Njihov sadržaj je inovativan, interaktivan i dinamičan. One uvek evoluiraju, razvijaju se kroz ažuriranja i modifikacije. Nikad nisu iste i uvek nude neki novi izazov. S vremena na vreme imaju neke posebne ponude (na primer za praznike) koje igrači „nebi smeli da propuste“, jer se ta prilika neće ponoviti.

• Kada igrate video igru, imate osećaj usavršavanja, rasta veština i znanja i osećaj da ste nešto obavili (završili misiju, prešli nivo, osvojili neku nagradu…). Osim osećaja uspeha, u grupnim igrama možete da se takmičite i sa drugima i da se svojim rezultatom rangirate u odnosu na njih. Ovim ostvarujete određeni socijalni prestiž, za kojim imamo urođenu želju.

• Igre neprestalno variraju nagradu i stimulus. Kada je nagrade previše, ona počinje da izostaje, ali se javi ponovo, pre nego što postanete demotivisani. To stimuliše vašu istrajnost u igranju.

• Težina zadataka koji se obavljaju u video igrama veoma pažljivo je podešena da od igrača uvek traži znatno angažovanje, ali ne previše, da bi se konstantno održao osećaj napredovanja. Tako pažnja neprestalno biva usmerena na igru jer igrač ne može da dobije „nagradu“ ako se ne potrudi.