Depresivna osoba gubi interesovanja za događaje u svojoj okolini, ne gleda televiziju, ne čita novine, ne rapsituje se ni o čemu. Bezvoljna je i neodlučna, teško se natera na bilo kakvu aktivnost. Najviše bi volela da je puste na miru, pa se povlači iz komunikacije sa ljudima.

Pokreti depresivne osobe mogu biti usporeni, a mimika je oskudna. U ekstremnim slučajevima osoba nepomično sedi ili leži bez ikakvog izraza na licu. Na postavljena pitanja odgovara tiho, šturo i sporo. Nekad se depresija može ispoljiti u svom „agitiranom“ vidu, kroz nervozne pokrete, vrpoljenje, šetanje levo desno, kršenje ruku, uzdisanje i neprekidne žalbe na svoju lošu sudbinu i psihičko stanje.
Mišljenje je usporeno, misaone preokupacije se tiču jedne ili dve depresivne teme. Kod psihotičnog kvaliteta depresije, javljaju se sumanute ideje krivice (najčešće zbog minornih propusta u prošlosti ili zbog toga što je, zbog bolesti, osoba sada nesposobna da se u potpunosti brine o sebi), sumanute ideje materijalne propasti (da nema novca ni da zadovolji svoje osnovne potrebe), ili hipohondrijske ideje (da boluje od teške bolesti). U psihotičnoj depresiji mogu se javiti i halucinacije koje podržavaju ove ideje, ili glasovi koji govore osobi da se ubije. Koncentracija osobe sa depresijom je narušena, pa ona primećuje da je zaboravna i da se ne snalazi dobro, što dodatno potencira doživljaj bezvrednosti, bespomoćnosti i krivice.

Depresivne osobe često razmišljaju o samoubistvu jer ne vide izlaz iz mučnog stanja u kome se nalaze.

Simptomi depresije se mogu podeliti u tri grupe:

• Psihološki simptomi
  – depresivno raspoloženje
  – nemogućnost postizanja zadovoljstva
  – nemogućnost radovanja – anhedonija
  – anksioznost, nervoza
  – iritabilnost
  – neodlučnost
  – pesimizam
  – beznadežnost
  – iskrivljenje u doživljaju stvarnosti
  – nisko samopoštovanje, utusak o sopstvenoj bezvrednosti
  – osećanje krivice (sa sumanutim idejama krivice)
  – misli o smrti i samoubistvu
  – misli o povređivanju drugih (altruistički, na primer roditelji koji žele da poštede svoju decu patnje)
• Simptomi ponašanja
  – plačljivost
  – povlačenje iz društva
  – ćutljivost
  – izbegavanje emocionalne i seksualne intimnosti
  – smanjena produktivnost i svaka aktivnost
  – svadljivost (proističe iz iritabilnosti)
  – zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  – izbegavanje situacija koje izazivaju anksioznost
  – doživljaj sebe kao žrtve i ponašanje u skladu sa tim
  – samopovređivanje
  – suicidalne radnje
  – homicidalne radnje (altruističke)
• Somatovegetativni simptomi
  – zamorljivost
  – opšta slabost i malaksalost
  – osećaj težine, bolovi u rukama i nogama
  – napetost u mišićima
  – nesanica ili povećana potreba za snom (insomnija i hipersomnija)
  – smanjen ili povećan apetit i telesna težina
  – smanjen libido i seksualne smetnje
  – glavobolje
  – probavne tegobe
  – osećaj žarenja

Distimija

Poremećaj raspoloženja kod distimije je usmeren ka depresivnom smeru; stalan je, odnosno hroničan, ali simptomi nisu tako izraženi kao kod depresivne epizode. Tegobe fluktuiraju tokom dana ili u periodu od nekoliko dana, više nego kod depresije. Osobe sa distimijom retko traže pomoć stučnjaka, osim ako se simptomi pogoršaju do nivoa depresije. Kod distimije srećemo sniženu energiju, nesanicu, gubitak samopouzdanja i osećanje neadekvatnosti, lošu koncentraciju, plačljivost, gubitak osećanja zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije bile prijatne, doživljaj nesposobnosti da se osoba izbori sa svakodnevnim problemima, pesimizam, povlačenje iz društva i ćutljivost.

Psihoterapija za depresiju

Kognitivna terapija

U osnovi kognitivne terapije je ideja da naše misli mogu uticati na naše emocije. Na primer, ako odlučimo da tražimo prijatne aspekte u svakom iskustvu, veća je verovatnoća da ćemo se osećati dobro, ako se fokusiramo samo na negativne aspekte, verovatno ćemo se osećati lošije. Negativne misli i doživljaj stvarnosti mogu doprineti i pogoršati depresiju. Teško ćete se osećati dobro ako ste se zaglavili u stalnoj petlji negativnih misli. Kognitivna terapija vam pomaže da naučite da prepoznate uobičajene obrasce negativnog mišljenja (poznate kao kognitivna izobličenja) i da te negativne misaone obrasce pretvorite u realistične, ali pozitivnije, i tako poboljšate svoje funkcionisanje i svoje raspoloženje.
Kognitivna terapija je obično kratkoročna i usmerena na ciljeve. Terapijske sesije su strukturirane sa određenim planom za svaku sesiju, a postoji i „domaći zadatak“ koji se obavlja van terapije. Kognitivna terapija obično traje između šest nedelja i četiri meseca.

Bihejvioralna terapija

Dok je kognitivna terapija fokusirana na negativne misli koje doprinose depresiji, bihejvioralna terapija je usredsređena na ponašanje koje utiče na emocije. Centralni fokus bihejvioralnog tretmana za depresiju je aktivacija ponašanja. Ovo podrazumeva pomaganje pacijentima da se uključe u aktivnosti koje će poboljšati njihov osećaj blagostanja.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)

Budući da kognitivna terapija i bihejvioralna terapija dobro funkcionišu zajedno u lečenju depresije i anksioznih poremećaja, njih dve se često kombinuju u pristupu koji se naziva kognitivno bihejvioralna terapija. Ona se fokusira na rešavanje negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja koja doprinose depresiji. Uobičajeno je da se tokom terapije obrađuju negativne automatske misli i kognitivne distorzije, iskrivljenja u doživljaju sveta oko nas. Jednom kada naučite kako da prepoznate svoje obrasce razmižljanja, sarađivaćete sa svojim terapeutom na novim načinima razmišljanja i reagovanja. Takođe možete vežbati pozitivan samogovor.
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je obično kratka i orijentisana ka cilju. Generalno uključuje između 5 i 20 strukturiranih sesija usredsređenih na adresiranje određenih problema. KBT sesije često su praćene „domaćim zadacima“, što može uključivati vođenje dnevnika kako biste pratili događaje u narednim danima ili registovali bilo kakve negativne reakcije na te dotađaje. Između sesija ćete takođe naučiti da vežbate tehnike opuštanja, ili možda da pregledate radne listove usmerene na određene ciljeve. Istraživanja sugerišu da može biti efikasna u lečenju depresije i može imati trajne efekte koji sprečavaju buduće pojave depresivnih simptoma.

Dijalektička bihejvioralna terapija

Ovaj vid terapije uglavnom se zasniva na KBT-u. Ključna razlika je u tome što se od osoba sa depresijom traži da prihvate svoje negativne misli i ponašanja. Kroz praksu validacije, pojedinci mogu da se pomire sa svojim negativnim emocijama, nauče da se nose sa stresom i regulišu svoje reakcije na njega, pa čak i da poboljšaju svoje odnose sa drugima. Ova vrsta psihoterapije takođe uključuje praktikovanje „budnosti“. Kako osoba nastavi da vežba ove nove veštine, vremenom će se osposobiti da samostalno rešava svoje izazovne situacije.