Neurozama se smatraju psihički poremećaji za čiji nastanak su najvažniji psihički činioci. Smatra se da neurotični poremećaji nastaju zbog konflikta koji osoba ima sa spoljašnjom sredinom ili unutrašnjeg konflikta u osobi. Civilizacija kojoj pripadamo nameće svakom pojedincu utakmicu na svim poljima ljudske delatnosti i ljudske afirmacije. Svakome od nas su ostavljene samo dve mogućnosti: ili da dobijamo svakodnevne utakmice sa drugim osobama iz sociosredine, što nam pričinjava zadovoljstvo, ili da ih gubimo, što se odražava nezadovoljstvom i gubitkom kvaliteta života. Bilo bi dobro kada bi nas gubici podsticali na jaču borbu za pobedom. Ipak mnoge od nas ponavljani neuspesi vode u bolest, u neurozu. Tada imamo nesvesnu potrebu da pokazujemo svoju nemoć i kod drugih izazovemo sažaljenje i pridobijemo njihovu pažnju.

Bolesnik i njegove tegobe

Bolesnik počinje da se žali na razne subjektivne tegobe koje (barem u početku) nemaju nikakvu organsku podlogu.
U neurozi se nesvesno upotrebljavaju mehanizmi odbrane ega koji predstavljaju pokušaj za povratak na zdrave obrasce ponašanja. Skoro je nemoguće utvrditi početak neurotičnog poremećaja. Možda je najtačnije početak neuroze označiti onim momentom kada zbog subjektivnih doživljavanja teškoća individue počnu da trpe osobe iz njene okoline. Neurotični poremećaji ili neuroze su česta pojava u ukupnoj populaciji u vremenu u kome živimo. Smatra se da više od polovine koji zatraže pomoć lekara ima poremećaje neurotičnog nivoa.