Sreća

Šta je sreća?

Američki psiholog Martin Seligmen je napravio razliku između prijatnog života, angažovanog života i smislenog života. Koncept psihološke sreće se uglavnom tiče njegovog koncepta prijatnog života.

Psihološka sreća kao pozitivna i negativna osećanja

Lično blagostanje se može ispitivati merenjem prijatnih i neprijatnih osećanja i njihovim sumiranjem u određen rezultat koji predstavlja „indeks subjektivnog blagostanja“. Prema tome, osoba koja ima visok nivo subjektivnog blagostanja, ima visoku prevagu prijatnih osećanja u odnosu na neprijatna. Razdvajanje prijatnih od neprijatnih osećanja podrazumeva da možemo da izdvojimo četiri kategorije ljudi:

sreća

  • Srećni ljudi – oni koji doživljavaju visok nivo (često i jako) prijatna osećanja, a nizak nivo (retko i slabo) neprijatna osećanja,

  • Nesrećni ljudi – oni koji doživljavaju nizak nivo (retko i slabo) prijatna osećanja, a visok nivo (često i jako) neprijatna osećanja,

  • Osećajni ljudi – oni koji doživljavaju visok nivo (česti i jako) i prijatna i neprijatna osećanja,

  • Neosećajni ljudi – oni koji doživljavaju nizak nivo (retko i slabo) i prijatna i neprijatna osećanja.

Hedonistički osećaji trenutnog zadovoljstva

Prema teoriji „opsega i učestalosti“ sreća je suma odvojenih trenutaka zadovoljstava i nezadovoljstava tokom nekog vremenskog perioda. Ova teorija ostavlja neke aspekte nedorečene. Uzmimo na primer ženu koja se porađa i trpi niz neprijatnih senzacija. Da li je ona srećna ili nesrećna zbog tog događaja?

Sreća kao fiziološka reakcija

Sreća je prijatna senzacija uzrokovana neurohemijskim odgovorom dopaminskog sistema usled spoljašnjih stimulusa koji imaju nagrađujuće osobine. LJudi imaju prirodnu sklonost da povećaju svoje osećanje sreće u susretu sa stimulusima koji stimulišu lučenje dopamina u mozgu.

Zadovoljenje želja

Biti srećan znači misliti o nekim okolnostima, tako da se ispostavi da su te okolnosti upravo onakve kakve bi mi želeli da budu. Drugim rečima to je ispunjenje želja.

Sreća kao čulni hedonizam

Prema hedonističkom shvatanju sreće, ona je ukupna prevaga prijatnosti nad prijatnošću. Međutim biti srećan u životu nije isto što i osećati visok nivo čulnog zadovoljstva, a nizak nivo neprijatnosti. Zamislimo osobu koja godinama trpi bolove zbog neke hronične bolesti. Konačno ona dobija novu terapiju koja joj značajno smanjuje bol (bol ostaje, ali je mnogo manji). Nakon toga ona će se osećati srećnom. Imaće optimističan pogled na budućnost, biće zahvalna na novom leku koji joj je doneo fantastičnu promenu u životu, a i dalje će biti u negativnom delu skale zadovoljstva i nezadovoljstva.
Neki zameraju ovom hedonističkom gledištu da izjednačava sva moguća zadovoljstva, čak i ona plitka i prolazna. Takođe ova teorija ne uzima u obzir dispoziciju neke individue da reaguje srećom u određenim okolnostima nego više govori o okolnostima koje su izazvale sreću.
Na kraju, da li konzumiranjem proizvoda koji dovode do zadovoljstva povećavamo svoju sreću? Povezanost „hedonističkih proizvoda“ i sreće nije linearna. NJihovo blago konzumiranje dovodi do blagog povećanja sreće, umereno konzumiranje do umerenog povećanja sreće, ali veoma učestalo konzumiranje dovodi do smanjenja nivoa sreće u odnosu na umereno konzumiranje. Sa druge strane, ekstenzivno konzumiranje ovakvih proizvoda je često narušava zdravlje.

Aspekti života i kvalitet života

Kvalitet života neke osobe, zavisi od toga u kom stepenu su zadovoljene njene potrebe u ključnim životnim domenima. Različiti autori izdvajaju različite domene kao faktore koje treba posmatrati: zdravlje, samopouzdanje, ciljevi i vrednosti, novac/materijalno blagostanje, posao, igra, učenje, kreativnost, pomaganje, ljubav, intimnost, prijatelji, deca, rodbina, dom, sigurnost, bliža i šira zajednica. Kvantitativno se zadovoljstvo životom može izraziti množenjem (ponderisanjem) skora na svakoj od dimenzija, značajem koji toj dimenziji osoba pridaje. Na kraju se taj broj podeli brojem dimenzija koje smo uzeli u obzir.

Ознаке